уторак, 08. март 2011.

Iskoračite iz straha i stupite u izobilje.

Isceljenje proizlazi iz ljubavi, blagostanja, izobilja, svetlosti, informacije, jedinstva i jednosti. Ono ne boravi u strahu, oskudici, ograničenosti, iluziji odvojenosti ili tami. Ne možemo dati dar koji nismo spremni da primimo i prihvatimo.


Ne možemo da stojimo u strahu i doprinosimo isceljenjima pokušavajući da se od zamišljenih negativnih energija ili entiteta zaštitimo pomoću belih, ružičastih, purpurnih, zlatnih kariranih ili kakvih god plamenova... Jer isceljenja prebivaju u ljubavi.

Ne možemo da stojimo u nedovoljnosti i ograničenju pokušavajući sebi nešto da dodamo ili da sebe učinimo celovitijim pomoću privezaka, kristala i/ili drugih igračaka i pomagala za isceljivanje. Jer što više pokušavamo sebi da dodamo, utoliko čvršće smo u uverenju da nam nešto nedostaje i da smo ograničeni. I ne možemo omogućavati isceljenja, koja su inherentna ljubavi, blagostanju i izobilju − ako verujući u siromaštvo odbijamo pravičnu finansijsku razmenu, čime ne priznajemo vlastitu vrednost i vrednost dara koji dajemo.

Svaki put kad verujemo da bi ruke trebalo da pokrećemo u smeru kazaljke na satu ili se odmičemo „ne više od 7,5 cm od tela“ − jer nam je rečeno da je to „ispravan“ način – dovodimo sebe u stanje straha, straha od toga da bismo to mogli da radimo i na „pogrešan“ način. Vreme je da – hrabrošću vlastitih postupaka i uverenja – pokažemo da je univerzum prožet ljubavlju, bezbedan i izobilan.

Jedini način da to učinimo jeste da prođemo kroz vlastite strahove, tako da možemo da iskusimo tu ljubav i izobilje i budemo njihovi predstavnici. Vreme je da postanemo to svetlo, da zračimo tim svetlom za druge kako bi oni mogli da ga vide i uđu u njega.
Moramo stalno biti svesni svojih namera, pogotovo onih koje su tako istančano nakalemljene na nas da uglavnom lebde neposredno ispod našeg svesnog radara. Kad nam se uz glasno „bliiip“ pojave na ekranu, naša odgovornost je da ih pomno ispitamo.

Skrivene namere utiču na izbor smera kojim ćemo krenuti − često i više od svesnih namera, jer nismo ih dovoljno svesni da bismo ih izneli na svetlo dana i pogledali. Ako ne znamo da se bojimo, ne možemo ni da se suočimo sa svojim strahom.

Izlaženje iz strahova zahteva i hrabrost i svakodnevnu vežbu. Što više prkosimo svojim strahovima i sebi dozvoljavamo da ih stalno prepoznajemo i priznajemo kad se pokažu, prihvatajući ih i prolazeći kroz njih utoliko više se približavamo životu u ljubavi i izobilju, gde isceljivanje prebiva u svojoj istini, čistoti i potpunosti. To je suština Rekonektivnog isceljivanja.

Vi prolazite kroz svoju evolucionu tranziciju. Sada ste u stanju da slušate i čujete jednim drugim čulom, vidite novom vrstom vida. Naučili ste da osećate ono što drugi još nisu osetili. Naučivši da iskusite tu novu svesnost, prešli ste u jednu novu egzistenciju, u svoju egzistenciju transcendirajućeg bića.

To što vi radite jeste donošenje svetlosti i informacije na planetu – a gde su svetlost i informacija, ne može da bude tama. Kroz tu svetlost i informaciju, između ostalog, dolaze transformacija i isceljenje.

Isceljivanje nije ono „kako“ ili „zašto“ – ili neki recept. Isceljivanje je stanje bivstvovanja.

Dakle, zajedno sa svojim strahom stupite u svetlost i informaciju. Ljubav postaje to. Onda to postaje ljubav – i to je iscelitelj. Vi ste istovremeno i posmatrač i posmatrani, onaj koji voli i voljeni, iscelitelj i isceljivani.

Postanite jedno sa drugom osobom, onda iscelite sebe. Iscelivši sebe, isceljujete druge. I isceljujući druge, isceljujete sebe.

Rekonektujte se. Isceljujte druge, iscelite sebe.

Neke stvari je teško objasniti; čuda govore sama za sebe.

Нема коментара:

Постави коментар