Tajna veza emocije i organa

Ono što osećamo odražava se na našem telu. To možemo videti brzim testom – kada smo ljuti, ubrzano dišemo; kad smo u strahu, stisnemo se. No, ta povezanost ide i mnogo dublje, odražava se na srcu, bubrezima, jetri...



Ako uzmemo udžbenik za kinesku medicinu, u prvim odlomcima naićićemo na priču o zdravlju ispričanu s aspekta drugačijeg od onoga na koji smo navikli kad posećujemo lekara. Kad sednemo u ordinaciju u lokalnom domu zdravlja s visokom temperaturom i upaljenim grlom, lekar nas neće upitati da li često potiskujemo emocije. Lek s kojim će većina biti zadovoljna nije savet da uravnotežimo energiju i razmislimo da li činimo dobro kad konstantno brinemo. Navikli smo na jednostavna rešenja u vidu svemoćnih tabletica uz obećanje sebi da nećemo više piti hladno, kao da naše zdravlje samo od toga zavisi.

Ljudska energija
Kako pristupiti zdravlju na drugačiji način? Alternativna medicina posmatra čoveka kao celinu tela, uma i duha. U celokupnosti našeg postojanja ne možemo da napravimo jasnu podelu pomenutog trojstva, ma kako ono izgledalo omeđeno vidljivim granicama poput kože ili opni među organima. Krvni sudovi, limfni i nervni sistem kao i sistem energetskih meridijana, ispreplićući se i komunicirajući, povezuju i najudaljenije delove našeg tela. Primer za to je refleksoterapija kojom se pritiscima na određene tačke na stopalima utiče na udaljene organe i jača zdravlje. Uprkos velikom napretku dijagnostike, merni instrumenti i nauka ne mogu nam pomoći da razjasnimo vezu između pritisaka prstiju veštog terapeuta na stopalo i rezultata – npr. boljeg rada jetre ili želuca. Problem je u nepoznavanju jednog od glavnih elemenata koji određuje zdravlje – ljudske energije.

Ona se, između ostalog, ogleda i u emocijama. Emocije su naš specifičan odnos prema sebi, drugim ljudima, predmetima, situacijama ili pojavama. Doživljavamo ih kao sastavni, nedeljivi deo nas. Identifikujući se s njom, često postajemo ta emocija. Za osobu koju često vidimo u emociji ljutnje reći ćemo da je takva naprosto po prirodi, jer je naše iskustvo s njom takvo. No ako smo mi ta osoba, imaćemo osećaj da smo se razljutili jer nas je nešto razljutilo. Ono što ne primećujemo je da što se češće ljutimo, sve nas je lakše razljutiti. Otkud to? Znači li to da se emocije gomilaju u našem telu pa smo svaki put sve kraćeg fitilja? Gde se one skladište?

Tradicionalna kineska medicina objašnjava vezu između emocija i rada naših organa. Emocija je energetski događaj koji uzrokuje porast energije u određenom delu tela, u zavisnosti o kojoj emociji je reč. Emocija kao takva zapravo se smatra disbalansom koji ometa rad tela. Važno je istaći da se sreća i osećaj blagostanja definišu kao ravnoteža, a ne kao emocija, dok ostale, negativne, emocije podrazumevaju strah, ljutnju, brigu, depresiju. Različite duhovne prakse pokušavaju da nas dovedu upravo u stanje ravnoteže, no insistiranje na odsutnosti emocija može nas lako zbuniti i odbiti.

Česta je zabluda kako je biti u ravnoteži nešto dosadno, monotono i zatupljujuće. Stanje ravnoteže zapravo je odsutnost negativnih emocija, što naravno nije moguće postići u svakom trenutku, ali svest o štetnosti nakupljanja tih emocija pomoći će nam da ih lakše rešavamo. Biti u ravnoteži znači biti srećan i zadovoljan bez spoljašnjeg podsticaja, a zauzvrat, ne baveći se više sobom, naš um i duh postaju kreativni. Što smo svesniji da negativne emocije iscrpljuju naše organe i um, bićemo više motivisani da pronađemo drugačiji put u rešavanju, na primer, sukoba. Što svest više bude rasla, lakše ćemo izbegavati stvaranje takvih emocija. To, međutim, ne treba poistovetiti s potiskivanjem emocija.

U ritmu sa prirodnim elementima

Dok zapadna medicina deli fizičke probleme od mentalnih, tradicionalni pristup je celovit i nikada ne odvaja ta dva aspekta čoveka – naprotiv, smatra da su fizičke bolesti uzrok mentalnih poremećaja i obrnuto: psihičke neravnoteže utiču na stanje tela.

Sve fizičke, mentalne i duhovne bolesti su uzajamano povezane i imaju sličan razvoj – kao što brojne grane stabla i njegovo lišće izrasta iz istog korena. Ne postoji, kaže Michio Kushi u svojoj knjizi Makrobiotika, oboljenje koje je poteklo ili se razvija nezavisno od drugih stanja organizma, a svi simptomi su – koliko god izgledali različiti – uzajamno povezani I utiču jedni na druge. Uzrok im je isti.

Tako se u orijentalnoj medicini razvoj bolesti upoređuje sa grananjem stabla, koje u celosti nastaje iz jednog korena. Koren predstavlja poreklo bolesti: Duhovnog je karaktera, odnosno proizlazi iz nerazumevanja kosmičkog poretka i načina življenja koji nije usklađen sa okruženjem i Prirodom. Hoće li uopšte doći do ravnoteže ili ne, zavisi o svakodnevnim čovekovim funkcijama, fizičkim i psihičkim, te kvalitetu krvi koju određuje ishrana i navike. Ukoliko su čovek i okruženje u kom živi neusklađeni, stvara se pogodno tlo za aktivaciju uzroka: upoređuje sa tečnošću, koja teče stablom, uključujući količinu i kvalitet minerala, vode i hranjivih sastojaka. Uzrok je često u nepravilnim prehrambenim navikama i slabom kvalitetu krvi i ostalih fizičkih tečnosti.

Sve to izaziva određena stanja u telu koja, posmatrana kroz analogiju sa drvetom, predstavljaju građu i kvalitet tkiva te njihovu funkciju, a na nivou čoveka predstavljaju opšti nekslad ćelija, tkiva, organa i sistema. To se, potom, odražava u obliku simptoma: posmatrano po drvetu, to je izgled lišća i grančica, odnosno njihova boja, površina, veličina i aktivnost, a na telu, ono što zapadna medicina naziva obolenjem (bol, kašalj, temperatura).

Dok zapadna medicina deli fizičke probleme od mentalnih (psihičkih), tradicionalni pristup je celovit i nikada ne odvaja ta dva aspekta čoveka – naprotiv, smatra da su telesne bolesti uzrok mentalnih poremećaja i obrnuto: psihičke neravnoteže utiču na stanje tela. I jednima i drugima je uzrok isti, a taj je način življenja neusklađen sa prirodom, pun neispravne ishrane te obeležen neksladom između telesnih i mentalnih dela.

U skladu sa konceptom o transformaciji energija, smatra se da je svaki organ povezan sa emocionalnim, mentalnim i duhovnim izražavanjem čoveka. Tako je zdravo stanje bubrega i mokraćnog mehura povezano sa poverenjem, inspiracijom i hrabrošću, dok nezdravo uzrokuje strah, nisko samopoštovanje i osećaj beznanđa. Zdravo stanje žučnog mehura i jetre odražava se kroz izdržljivost i strpljenje, a nezdravo kroz nestrpljivost i ljutnju. Usklađen rad tankog creva i srca vidi se kroz mir, intuiciju, duhovitost, jasnu svest, nežnost i vedrinu, a nezdravo kroz preterano uzbuđenje i osećaj izdvojenosti. Zdrav želudac, slezina i gušterača podstiču razumevanje, mudrost, pažnju i naklonost, a nezdravi stvaraju brigu, sumnjičavost, nadraženost i kritičnost; uravnotežena pluća i debelo crevo donose mir, osećaj zadovoljstva i sreće, a neskladni donose tugu, melanholiju i teskobu.