U ritmu sa prirodnim elementima

Dok zapadna medicina deli fizičke probleme od mentalnih, tradicionalni pristup je celovit i nikada ne odvaja ta dva aspekta čoveka – naprotiv, smatra da su fizičke bolesti uzrok mentalnih poremećaja i obrnuto: psihičke neravnoteže utiču na stanje tela.

Sve fizičke, mentalne i duhovne bolesti su uzajamano povezane i imaju sličan razvoj – kao što brojne grane stabla i njegovo lišće izrasta iz istog korena. Ne postoji, kaže Michio Kushi u svojoj knjizi Makrobiotika, oboljenje koje je poteklo ili se razvija nezavisno od drugih stanja organizma, a svi simptomi su – koliko god izgledali različiti – uzajamno povezani I utiču jedni na druge. Uzrok im je isti.

Tako se u orijentalnoj medicini razvoj bolesti upoređuje sa grananjem stabla, koje u celosti nastaje iz jednog korena. Koren predstavlja poreklo bolesti: Duhovnog je karaktera, odnosno proizlazi iz nerazumevanja kosmičkog poretka i načina življenja koji nije usklađen sa okruženjem i Prirodom. Hoće li uopšte doći do ravnoteže ili ne, zavisi o svakodnevnim čovekovim funkcijama, fizičkim i psihičkim, te kvalitetu krvi koju određuje ishrana i navike. Ukoliko su čovek i okruženje u kom živi neusklađeni, stvara se pogodno tlo za aktivaciju uzroka: upoređuje sa tečnošću, koja teče stablom, uključujući količinu i kvalitet minerala, vode i hranjivih sastojaka. Uzrok je često u nepravilnim prehrambenim navikama i slabom kvalitetu krvi i ostalih fizičkih tečnosti.

Sve to izaziva određena stanja u telu koja, posmatrana kroz analogiju sa drvetom, predstavljaju građu i kvalitet tkiva te njihovu funkciju, a na nivou čoveka predstavljaju opšti nekslad ćelija, tkiva, organa i sistema. To se, potom, odražava u obliku simptoma: posmatrano po drvetu, to je izgled lišća i grančica, odnosno njihova boja, površina, veličina i aktivnost, a na telu, ono što zapadna medicina naziva obolenjem (bol, kašalj, temperatura).

Dok zapadna medicina deli fizičke probleme od mentalnih (psihičkih), tradicionalni pristup je celovit i nikada ne odvaja ta dva aspekta čoveka – naprotiv, smatra da su telesne bolesti uzrok mentalnih poremećaja i obrnuto: psihičke neravnoteže utiču na stanje tela. I jednima i drugima je uzrok isti, a taj je način življenja neusklađen sa prirodom, pun neispravne ishrane te obeležen neksladom između telesnih i mentalnih dela.

U skladu sa konceptom o transformaciji energija, smatra se da je svaki organ povezan sa emocionalnim, mentalnim i duhovnim izražavanjem čoveka. Tako je zdravo stanje bubrega i mokraćnog mehura povezano sa poverenjem, inspiracijom i hrabrošću, dok nezdravo uzrokuje strah, nisko samopoštovanje i osećaj beznanđa. Zdravo stanje žučnog mehura i jetre odražava se kroz izdržljivost i strpljenje, a nezdravo kroz nestrpljivost i ljutnju. Usklađen rad tankog creva i srca vidi se kroz mir, intuiciju, duhovitost, jasnu svest, nežnost i vedrinu, a nezdravo kroz preterano uzbuđenje i osećaj izdvojenosti. Zdrav želudac, slezina i gušterača podstiču razumevanje, mudrost, pažnju i naklonost, a nezdravi stvaraju brigu, sumnjičavost, nadraženost i kritičnost; uravnotežena pluća i debelo crevo donose mir, osećaj zadovoljstva i sreće, a neskladni donose tugu, melanholiju i teskobu.